PULMAN XT PROJEKAT U SRBIJI
PULMAN XT -EXTENDING THE EUROPEAN RESEARCH NETWORK
FOR PUBLIC LIBRARIES, MUSEUMS AND ARCHIVES

index     e-mail

1. Biblioteke i informaciono društvo ......................    2. eContent .....................................................    3. Digital Guidelines Manuals ................................    4. MENADžMENT PULMAN XT PROJEKTA .................    5. back ...........................................................

Ciljevi i zadaci projekta

Jedan od osnovnih zadataka je prevod na nacionalni jezik tzv. Digitalnih uputstava, (smernica, priručnika) Digital Guidelines Manuals. Materijal ima 190 strana i sadrži tri tematske celine:

1.Biblioteke i društvo

2.Menadžment

3.Digitalizacija

U svakoj od celina ima po više podtema ( od doživotnog učenja, servisa u dečijim bibliotekama,servisa za korisnike sa posebnim potrebama, rad sa muzičkim i neknjižnim materijalom, evaluacija, finansiranje,autorska prava,višejezičnost, digitalizacija, multimedija ... do menadžmenta ...) svaka ima po nekoliko stranica, gde su uvod, suština teme, najbolji primeri u toj oblasti i linkovi koji upućuju na internet prezentacije biblioteka koje primenjuju napisano u okviru svojih redovnih aktivnosti. Zato su veoma korisni i upotrebljivi jer svako prema svojim potrebama i afinitetima može da pronađe i pogleda šta je to najviši standard u struci i na koji način je to na internetu prikazano. Na materijalima je radilo mnogo bibliotekara iz najrazvijenih evropskih biblioteka i organizovana je velika kreativna radionica od 17. do 20.februara 2002.godine u Helsinkiju (Finska), gde se raspravljalo o svakoj pojedinačnoj temi, obliku u kome treba da bude napisana, zaključcima, izgledu na WEB- u, linkovima...Tek nakon takve opsežne redakcije došlo se do sadašnjeg oblika. Prevod na srpski jezik treba da bude gotov do kraja septembra i od tada će na sajtu www.pulmanweb.org postojati i verzija na srpskom jeziku. Prevod će biti postavljen i na svim sajtovima biblioteka koje imaju svoje internet prezentacije i naravno žele da postave Digitalni priručnik. Svi zainteresovani bibliotekari i biblioteke mogu dobiti ovaj priručnik u digitalnoj verziji. Svaki bibliotekar u Srbiji treba da se upozna sa tim materijalom. Nakon toga, u oktobru i novembru održaće se nacionalne kreativne radionice na kojima treba da se raspravlja o aktuelnom stanju u javnim bibliotekama, saradnji između biblioteka , muzeja i arhiva i o ovim temama iz digitalnog prirucnika.

Ostali zadaci u okviru projekta su predstavljanje zemalja i njihovih bibliotekarskih sistema na sajtu www.pulmanweb.org , prezentacija sajtova koji imaju englesku verziju i mogu poslužiti za informisanje inostrane stručne javnosti. Predstavljanje zajednice biblioteka Srbije na sajtu EBLIDE koja je takođe u projektu, i koja ce uspostaviti malu berzu saradnje između sličnih asocijacija biblioteka u Evropi.

Kod predstavljanja sistema javnih biblioteka u Srbiji na internetu (www.pulmanweb.org ), treba reci da naša zemlja nije u Libecon projektu, odnosno ne vrši statistička merenja prema tom formatu koja je opšte priznat u Evropi. Na internet prezentaciji www.libecon2000.org mogu se pronaci statistički podaci (korisnici, troškovi,broj biblioteka, kadrovi, broj knjiga, neknjižni materijal, nabavka, broj pozajmljenih knjiga, broj personalnih računara, internet pristupa ...) gotovo svih evropskih zemalja. I naša zemlja bi trebala da se uključi u ovaj standardizovani način prikupljanja i prezentovanja statističkih podataka o svom sistemu i da se pojavi na ovom sajtu.
Organizovaće se o trening za bibliotekare iz Srbije u bibliotekama u Helsinkiju, Ljubljani i Veriji. Uspostaviće se jedna ekspertska grupa za podršku razvoju bibliotekarstva i za učestvovanje u budućim projektima Evropske komisije. Na kraju, u martu mesecu u Lisabonu (Portugal) održaće se velika Konferencija o javnim bibliotekama na koju ce biti pozvani svi ministri kulture iz svih 37 zemalja koje ucestvuju u ova dva komplementarna projekta.

Učešće Srbije u ovom projektu je njen povratak, posle niza godina u bibliotekarsku zajednicu Evrope i predstavlja veoma značajan čin. Na ovaj način će i našim bibliotekarima postati dostupne sve relevantne informacije, kojima raspolažu i njihove kolege iz Evrope, iskustva i najbolja praksa. Saradnja sa razvijenim bibliotekarskim centrima, kao što je na primer, Helsinki (Finske biblioteke uživaju ogroman ugled u svetu i primer su dobrog rada i korišćenja najsavremenijih tehnologija, a procenat članstva u Finskoj prelazi 50 % stanovništva) biće dragocena u traženju načina za prevazilaženje stanja u kojima se nalaze javne biblioteke kod nas. Sajt domaćin u Srbiji je www.biblioteke.org.yu.

Bibliotekarstvo zahteva strateške odluke, i ovaj projekat je zamišljen tako da posluži kao pomoć i bibliotekarima ali i donosiocima političkih odluka, odnosno političarima na lokalnom i državnom nivou koji donose odluke o visini finasiranja i odvajanja iz budžeta za rad javnih biblioteka. Sve informacije i ovako širok spektar zemalja uključenih i zajedno predstavljenih treba da pokažu kako je mreža javnih biblioteka značajna pokretačka snaga, i samim tim navedu i ministarstva da povedu veću brigu o stanju svojih nacionalnih mreža. Projekti Pulman i Pulman XT okončaće se, nadamo se, nakon uspešnog rada, velikom konferencijom u PORTUGALIJI, gde ce zajedno političari, ministri kulture i eksperti dodati još jednu kockicu u strategiji nastojanja da se u Evropi izgradi sistem javnih biblioteka istog, visokog standarda koje će služiti gradanima, biti efikasne i moderne i u kojima će korisnici dobijati ne samo knjige i neknjižni materijal, već i informacije bitne za svakodnevni život. U kojima ce moći mnogo i da se nauči (learning trough libraries). Narocito u oblasti digitalne pismenosti, korišćenja novih tehnologija . Ovakav sistem javnih biblioteka poslužiće kao osnova za stvaranje budućeg Društva znanja kome Evropa teži. Ovakva koncepcija rada za nas je kvalitativno novi momenat, naročito u odnosu na konzervativno shvatanje uloga narodnih biblioteka (kako se kod nas kaže), koje biblioteku vidi kao magacin knjiga, a bibliotekara samo kao posrednika izmedu knjige i čitaoca.Ova uloga se sada veoma menja, bibliotekarima predstoji kontinuirano obrazovanje ukoliko žele da ostanu u dodiru sa naraslim promenama u savremenim tehnologijama a koje će neminovno i već jesu postati sastavni deo svakodnevnog rada u biblioteci. Menadžment i organizacija javnih biblioteka moraju da pretrpe promene i brže reaguju na potrebe korisnika. U susret korisniku, osnovni je moto trenutka i to u susret onom radnom čoveku koga u našim bibliotekama gotovo i da nema. Procenat stanovništva koji koriste biblioteke u Srbiji prema podacima iz 2000.godine je nešto iznad 5%. Ovaj podatak sam po sebi govori dovoljno.

Ovakvi projekti su dobra prilika da se uporedimo sa situacijom u susednim zemljama, i da bez obzira na izuzetno teške godine koje su za nama krenemo da tamo gde to zavisi od nas i gde možemo uspostavljamo sistem koji će bar približno voditi evropskim standardima.